Mnoge teorije ličnosti uključuju povezanost mudrosti i ličnosti, opisujući mudre osobe kao izuzetno zrele, dobro integrisane ličnosti. Na primer, Erik Erikson vidi mudrost kao vrhunac ličnog razvoja. On smatra da se mudrost razvija kod starijih osoba kad pronađu smisao života i prihvate neizbežnost vlastite smrti, uspešno rešivši borbu između integriteta i beznađa.
Ipak, Eriksonova teorija dopušta u drugim fazama života ranije oblike mudrosti u skladu s preuzimanjem odgovornosti kao odgovora na životne izazove različitih uzrasta.
Fokusiranjem na produktivnost i sposobnost rešavanja problema u tehnološkom društvu, formalno obrazovanje ne može biti efikasna metoda prenošenja vrste znanja koju zahteva mudrost. Umesto toga, mudrost može zavisiti od ličnog razvoja pojedinca i vrste iskustva koju je osoba imala, njihovom broju, vremenskom rasporedu i načinu na koji ona procesuira.
Kad bismo mogli načuiti više o sticanju mudrosti, mogli bismo uticati na razvoj većeg broja osoba koje bi postale mudre odrasle osobe i koje bi mogle imati važnu ulogu u društvu. Najbolji način da se nauči više o načinu sticanja mudrosti jeste proučavanje mudrih osoba u nadi da ćemo otkriti kako određeni kognitivni i lični procesi međusobno deluju. Mudrost se često smatra vrhunskim učinkom čak i krajnjim stanjem ljudskog razvitka i znanja. Trajna potraga za boljim razumevanjem takvog učinka centralno je pitanje u radovima o razvoju zbog nekoliko razloga:
- vrhunski učinak može se smatrati potpunim iskorišćavanjem ljudskih potencijala
- znanje o procesima i faktorima koji su u to uključeni osiguravaju scenario za “optimizovanje” razvoja vrhunskog učinka i onog što je moguće
- analiza visokog nivoa učinka nudi dokaze o prirodi ličnih ciljeva i ciljeva društva i na taj način daje smer ljudskom razvoju
Pet delova mudrosti
1) Bogato činjenično znanje
Imati bogato činjenično znanje pretpostavlja znanje u dugotrajnom pamćenju, bazu podataka o životnim sadržajima slično enciklopedijskom znanju. Znanje je organizovano oko značajnih reprezentacija životnih sadržaja i događaja.
Postoje dve klase znanja:
- generalno znanje omogućava osobi da razume i interpretira akcije druge osobe iz jednostavnog razloga jer je i ona ljudsko biće s određenim standardnim potrebama, koja živi u svetu u kojem postoje određene standardne metode ispunjavanja tih potreba,
- dok nam specifično znanje određene situacije dozvoljava manje procesuiranja i učenja nad događajima koje često doživljavamo.
2) Bogato proceduralno znanje
Proceduralno znanje o osnovnim životnim zakonima je repertoar mentalnih procedura koje se koriste da bi osobe selektovale, pribavile ili radile sa informacijama u svojoj memoriji i upotreba tih informacija u cilju donošenja odluka i planiranja akcije. Te mentalne procedure prilagođene su specifinim zahtevima zadatka.
3) Celoživotni kontekst
Kriterijum celoživotnog konteksta predstavlja shvatanje da životni razvoj i događaji uključuju veliki broj konteksta koji se događaju tokom celog života, koji uključuju tematske (porodica, obrazovanje, posao, slobodno vreme) i vremenske odnose.
U taj kriterijum uključeno je i razumevanje da celoživotni konteksti nisu uvek koordinisani već mogu izazvati napetosti i konflikte. Razumevanje celoživotnog konteksta uključuje znanje o promenama u koordinaciji, relativnoj istaknutosti i prioritetima životnih tema i njihove primene u ciljevima i životnoj svrsi.
Pitanja koja se u često javljaju ovde su:
- Na koji način će neko balansirati prioritet prodičnog života sa poslovnim životom i slobodnim vremenom?
- Postoje li određeno životno razdoblje ili situacije kad jedna tema ima prednost pred drugom?
- Kako su koordinisani celoživotni konteksti u svrhu balansiranja između dugoročnih i kratkoročnih ciljeva?
- Koji su kontekstualni uslovi pod kojima se postiže dobar odnos pojedinca s okolinom?
4) Relativizam
Relativizma u terminima znanja o razlikama u individualnim i kulturnim ciljevima, vrednostima i prioritetima. Individualne razlike u ličnom stilu, motivima, vrednostima, interesima i sposobnostima pokazuju da će pojedinci izabrati različite životne puteve i interpretirati događaje u svom životu iz različitih perspektiva.
5) Neizvesnost
Kriterijum neizvesnosti označava neodređenost i nepredvidljivost života. To pretpostavlja priznavanje činjenice da se nikad ne može znati sve o problemu ili nečijem životu. Budućnost nije u potpunosti predvidljiva i ne mogu se znati svi aspekti prošlosti i sadašnjosti.
Mudri ljudi se ističu u postavljanju pitanja jer imaju bolji uvid u neizvesnosti i sumnje u vezi sa životnim sadržajima i područijima znanja koja ne poznaju. Osim toga, mera mudrosti može biti sposobnost priznavanja da se nešto ne zna. Ipak, prepoznavanje neizvesnosti nije dovoljno da bi se definisalo znanje u područiju fundamentalnih životnih zakona. Ono što je takođe potrebno je znanje o strategijama upravljanja i postupanja s neizvesnošću i na to se osoba treba fokusirati.