Da li postoji pravilna upotreba knjiga o ličnom razvoju? Da li se iz knjiga može naučiti plivanje, a strani jezik? Razna se pitanja postavljaju i osporava se postojanje ovakve literature kao neefikasne. Da li takve knjige uopšte imaju smisla, da li ih treba čitati ili ne? Da li je to samo gubljenje vremena, bacanje novca, prodavanje magle?
Za ovu vrstu literature sam se zainteresovala i počela da čitam pre petnaestak godina, sporadično, tu i tamo, ako neka stigne do mene, onako iz radoznalosti. Pre desetak godina sam postala ozbiljan čitalac i tako je ostalo sve do danas.
Navukla sam se na knjige koje me mogu nečemu naučiti, koje mi potpuno mogu promeniti misaoni tok ili pak naiđem na nešto o čemu nikad ne bih ni razmišljala. Ovaj žanr i ja smo imali love – hate odnos, prošli smo razne faze. Kao i u svakoj vezi bilo je uspona i padova, zahlađenja i potpune ljubavi i vere u takvo štivo. I onda sa iskustvom i nekom zrelošću, mogu da kažem da smo naučili da sarađujemo i da se podržavamo. Naučila sam kako da čitam ovu vrstu knjiga i da meni budu korisne, da mogu stečeno znanje da primenim.
Kako su išle te faze našeg odnosa?
Nisam baš najsigurnija, ali mislim da su dve prve knjige koje sam ikada pročitala na ovu temu bile Put kojim se ređe ide – Skot Peka i Zašto se niste ubili – Viktora Frankla. Sa njima sam nekako krenula, i ništa mi nije bilo jasno. Sve je bilo previše apstraktno i neshvatljivo, da nama vlada naše nesvesno, mnogo više nego svesno i da mi možemo nešto s tim uraditi. Kako kad smo nesvesni toga? To je neka prva faza, kad sam otkrila postojanje nečeg novog, i u principu ništa nisam razumela, nisam primenjivala, samo sam bila svesna postojanja nečega u mojoj svesti.
Sledeća faza bi bila pokušavanje da primenim ta saznanja. Nešto uspe, nešto ne uspe. Kad bi nešto od toga uspelo bila sam potpuno egzaltirana. Potom mi ništa ne bi polazilo za rukom, sve bacim jer ništa ne radi i odustajem od čitanja tih gluposti.
Ipak me je nešto stalno vuklo i postala sam pasionirani čitalac svega što mi je ikada došlo pod ruku. Samo sam gutala knjige, bez ikakvog reda, discipline ili kritičkog mišljenja. Da li je to uopšte vredno štivo, da li je autor autoritet u nekoj oblasti ili je neko ko je samo došao na ideju da napiše knjigu. Jer i među piscima ima raznih. Zaista ima erudita, naučnika koji imaju odlične reference, koji imaju ozbiljan pristup, godinama usavršavaju razne tehnike i onih koji su seli i za jednu noć napisali neku motivacionu knjigu, koja nas drži dan, dva posle čitanja, a onda je se više i ne sećamo.
I ova treća faza, kako bih je nazvala, faza zrele i iskrene ljubavi je ona koja je trenutno na snazi. Ova faza je nekako mirnija, stabilnija, zrelija. Kako sad pristupam čitanju? Planski. Ne čitam baš sve što mi dođe pod ruke. Biram, pažljivo biram.
„Puko znanje bez ikakve primene, nam je potpuno bezvredno!“
Isprobavala sam razne metode kako najefikasnije iskoristiti sva ta znanja, i ovaj mi se učinio najpogodnijim. Moj način čitanja bi bilo sledeći:
- Odaberem temu o kojoj ću čitati, na kojoj ću raditi ili istraživati o njoj (npr. odabrala sam komunikaciju kao temu o kojoj ću učiti)
- Istražim relevantne autore, preporuke, kritike ( par dana samo googl-am o tome šta ima na tržištu, koje su preporuke, kakvih sve autora, koji su popularni, šta je inovativno u toj oblasti…)
- Popišem sve ono što pronađem, a da meni deluje korisno ( sledeći korak je da odaberem par knjiga koje mi se čine adekvatne, koje meni prijaju i čiji stil pisanja mi odgovara)
- Čitam i beležim u svojim notesima ( kad čitam ovu vrstu literature uvek imam pored sebe notese, olovke, markere, upisujem sve što mi je važno, vežbe, korake…)
- I na kraju primenjujem, najvažniji segment svakog znanja je primena. Znanje bez primene, nam je potpuno bezvredno ( ovaj deo sam ranije preskakala, jer sam mislila da je dovoljno samo da znam kako ili „posle ću“. Međutim, kroz praksu sam shvatila da je najvažnije da primenim preporučenu tehniku, da doslovno sledim korake. Nekad mi bude potpuno otkrovenje nešto što primenim, bude onaj lifechanging moment, a nekad uvidim da je prava glupost i da mi ništa ne radi. Iskustveno to ne bih znala da nisam isprobala.)
Da se vratimo na početak priče. Da li možemo naučiti da plivamo iz knjige, naravno da ne. A šta možemo? Možemo da se informišemo kako da savladamo plivanje, ako već znamo da poboljšamo svoju tehniku, da brusimo svoju veštinu. I onda isprobamo kasnije u bazenu da li možemo to da izvedemo, da li je uopšte izvodljivo. Mnogo novih ideja se nađe u knjigama, naiđem i na mnoge teme o kojima nikada ne bih ni razmišljala da me neko nije podstakao.
Kao i sve u životu, uzmite sa dozom rezerve. Pročitajte, primenite. Ono što je vama prihvatljivo i što je u skladu sa vama je odličan način da se usavršite, neke druge stvari možda vam ne prijaju, promenite pristup. Nađite sebi najpogodniji način. Svi smo mi unikatni, i pristup knjigama nam je unikatan, čak i preporuke nekad nisu sa nama u skladu, jer neki su oduševljeni tom knjigom, a nam je „meh, ništa posebno“.
Ono što je moja jedina preporuka u vezi knjiga je da čitate, čitate, čitate… Imate toga dosta u raznim istraživanjima koja su se bavila navikama mnogih uspešnih ljudi, i vrlo često ono što njih izdvaja od drugih je da mnogo čitaju, da čak u svojim planerima imaju isplanirano vreme za čitanje, najmanje jedan sat dnevno.
Do sledećeg čitanje,
Jelena Stanimirović