Da li pozitivno mišljenje funkcioniše i zašto ne?
Živimo u eri pozitivnog mišljenja. Samo misli pozitivno i sve će se rešiti kao rukom odnešeno, samo od sebe. Ne mora ništa, samo mora da se misli pozitivno. Jednostavno i najlakše rešenje za sve probleme. Ne zahteva akciju, ne zahteva dodatni trud, zalaganje. Samo da se upiremo iz petnih žila kako bismo mislili pozitivno.
Mnogo knjiga i raznih teorija je napisano na ovu temu. Mišljenja su različita a ipak, nikad više frustriranih ljudi koji ulažu sav svoj mentalni napor, poslednje atome snage da misle pozitivno u trenucima kad se sve raspada. Ne može se tad misliti pozitivno, jednostavno ne može! Sve okolnosti i situacije u kojima se nalazimo tada, ukazuju, čak vrište, da nije dobro i da misliti pozitivno trenutno nije rešenje.
I šta onda? Kako sad? Kako kad “misliti pozitivno” nije opcija?
Ljudski mozak je sklon banalizovanju, pronalazenju argumenata koji dokazuju da postoji samo crno ili belo, da je sve dobro ili loše, i po pravilu u nekim krajnostima. Jer taj isti mozak voli da ekonomiše, da ne troši mnogo energije, ako ne mora. A život? Život je spektar raznih nijansi. Ne samo sive već svih boja. I često nas demantuje. A mi, ljudi kao ljudi, skloni smo da to ne vidimo i nastavljamo da se čvrsto držimo svojih stavova.
Ovo što ću izneti je moj lični stav, neka moja teorija koja je proizišla iz učenja raznih teorija, ličnog iskustva i iskustva u radu sa ljudima i zbog toga je podložan kritici. Sve u životu što vam se servira, podložno je kritici. Trebalo bi da sve preispitujete, proučavate, primenite i uzmete vama odgovarajuću meru. Nekom je nešto fenomenalno, a nekom to isto ne donosi nikakav pomak, jer smo svi jedinke za sebe i svi smo drugačiji. Tako i pozitivno mišljenje. Nekome može biti najbolja stvar koju je otkrio, a drugome čista propaganda i uzaludno trošenje vremena i energije.
Kad je “pozitivno misliti” loše i donosi nam više štete nego koristi?
Danas, u doba “popularne psihologije” i “fenomena” pozitivnog mišljenja, mnogo je više onih koji se baš trude da misle pozitivno od onih koji bi uložili neki trud u rešavanje svojih problema.
„Situacija i nije baš dobra. OK, ništa, sedeću i misliti pozitivno, jer tako je najbolje. Žena me ostavila, muž me vara, deca su otišla, izgubio sam posao, nemam novca… Ma nema veze, ako dovoljno dugo mislim pozitivno sve će se rešiti.“ Ljudi kao da su počeli da veruju da će se pojaviti neki čarobni štapić u njihovim rukama i situacija će se poboljšati.
Ne, u ovakvim trenucima nije dobro misliti pozitivno, čak je i pogubno. Donosi više štete, nego koristi jer zanemarujemo činjenice i situacije koje su trenutno takve kakve jesu. Zakopavamo pod tepih gomilu nerešenih stvari koje nam se ne dopadaju i ne želimo da se njima bavimo jer su teške i bole. Ne želimo sebi da priznamo da smo pogrešili, da je sve do nas, da smo sami sebe najverovatnije i uvalili u sve to.
Šta nam je činiti tada?
Kako da u 3 jednostavna koraka pomognete sebi i učinite prvi korak ka boljem životu, čitajte u sledećem blogu – 3 koraka bliži kvalitetnijem životu.