Hrana u osnovi ima funkciju da nam utoli glad, što je samim tim čini jednom od naših osnovnim potreba. Ali, sve češće, hrana dobija još jednu ulogu, a to je da postaje tzv. „hrana za utehu“ – hranu koristimo kako bi zatrpali svoje svakodnevne probleme.
Ako se setite nekog američkih filmova, teške situacije ili emotivni brodolomi, čestu su predstavljeni uz dostavljača hrane ili velike količine grickalica, pa odatle kreću i koreni za ovaj izraz „hrana za utehu“.
Razlika izmedju emocionalne i fiziološke gladi je uočljiva čim zađete malo ispod površine, i izgleda ovako:
- Fiziološka glad se pojavljuje vremenom, dok se emocionalna glad karakteriše iznenadnim pojavljivanjem;
- Fiziološka glad traži raznovrstan unos hrane, dok u emocionalnoj gladi uglavnom posežemo za jednom određenom vrstom namirnice ( da li su to slane grickalice, slatkiši ili pica i pasta);
- Fiziološku glad je lako odložiti, dok je potreba za hranom u emocionalnoj gladi neodloživa;
- Fiziološka glad nakon unosa hrane dovodi do osećaja sitosti, dok u emocionalnoj gladi uprkos pojavi osećaja sitosti, mi idalje nastavljamo sa unosom hrane;
- Fiziološka glad održava našu svesnost šta i koliko smo pojeli, dok sa emocionalnom glađu imate utisak kao da ste na autopilotu, pa često gubimo osećaj o količini hrane koje smo uneli u sebe;
- Fiziološka glad koja nestaje nakon unosa hrane pruža nam osećaj zadovoljstva, dok se nakon emocionalne gladi javlja osećaj krivice zbog još jednog neuspeha u odnosu sa hranom.
Često klijenti nakon prvog javljanja imaju pitanje odakle to u njihovom životu, gde su pogrešili ili koja je to loša navika koja ih je odvela u emocionalnu glad.
Koreni emocionalne gladi često mogu da vode poreklo još iz oralne faze razvoja, gde smo kako i sam naziv kaže, putem majčinog mleka i dojenja, dobijali ljubav i pažnju koja nam je bila neophodna.
Detetov doživljaj iz ove faze razvoja, najčešće se ogleda u vidu dobre i loše majke. Tačnije majke koja obasipa pažnjom, toplinom i ljubavlju, i loše majke koja ne zadovoljava detetove potrebe. Tako se kod nas u ovoj fazi smenjuju osećaj prijatnosti i neprijatnosti, što se često manifestuje i na emocionalnom nivou.
Upravo iz ovog perioda, hrana za nas predstavlja emociju, pa tako sa zadovoljenjem ove potrebe nosi osećaj prijatnosti, ili u suprotnom neprijatnosti.
Dominantan osećaj neprijatnosti koje dete ponese iz oralne faze razvoja, predstavlja svojevrsnu traumu, koja u odraslom dobu može da se manifestuje u vidu emocionalne gladi i potrebe za prejedanjem.
Šta ovo za nas znači u odraslom dobu?
Raskidi i rastanci, stresne situacije ili traume, u nama aktiviraju mehanizam za nekontrolisanim unosom hrane, pa često tad imamo potrebu da „unesemo u sebe“ nešto i na taj način potisnemo neprijatne emocije.
Emocionalnim prejedanjem postižemo da privremeno i nefunkcionalno popunimo emocionalnu prazninu koju osećamo, zatrpamo svoje negativne emocije i kratkotrajno osetimo olakšanje i pozitivne emocije, koje su nam preko potrebne da bi prebrodili trenutnu situaciju.
Šta je ono što nedostaje osobama sa emocionalnom gladi iz ugla psihodinamike?
Emocionalna regulacija predstavlja našu sposobnost da upravljamo emocijama kako prema sebi, tako i prema drugima, s toga je ovo jedna od osnovnih mehanizama za borbu u emocionalnoj gladi.
Neutralizacija i mentalizacija, osnovne su emocionalne sposobnosti u OLI metodu, koja nam omogućavaju da identifikujemo i razumemo emociju koja se javila, kako s njom da se nosimo i kako da je iskažemo u domenu zdravlja.
Tako u psihoterapijskom radu, učimo klijenta da se oslobodi negativnih obrazaca prema hrani i postepeno gradi sposobnost za prepoznavanje emocija, njihovo iskazivanje i regulaciju, ali i da postavi zdrave granice u odnosu sa hranom.
Kako ovo postiežemo?
Krajnji cilj psihoterapijskog procesa u emocionalnoj gladi je u postizanju:
Kognitivne preformulacije, tačnije menjanje načina na koji klijent razmišlja o potencijalnoj emocionalnoj situaciji, što dovodi do toga da menja i spoljašnji i unutrašnji odgovor osobe na novonastale situacije.
Emocionalna supresija, predstavlja prvu liniju odbrane od emocionalne gladi, na način što će klijent uz primenu psihoterapisjkog procesa naučiti da smanji doživljaj negativnih emocija i da stvori novi, zdraviji obrazac u reagovanju na njih.