U prethodnom tekstu “Afektivna vezanost” pisala sam o tome šta je afektivna vezanost, kako se razvija i kako utiče na formiranje slike o sebi i slike o svetu.
Sada ću vam opisati koji obrasci afektivnog vezivanja postoje koji se oblikuju kroz svakodnevna iskustva sa majkom.
1) Sigurna afektivna vezanost
Formira se kroz bliske odnose sa majkom i drugim važnim osobama. Majka deteta je dostupna, prepoznaje i adekvatno odgovara na potrebe deteta. Dete se razvija u sigurno, samopouzdano biće sa poverenjem u druge ljude i spoljašnji svet.
2) Nesigurna / odbacujuća afektivna vezanost
Ovaj obrazac se formira kada je majka nedostupna detetu, distancirana i hladna ili neadekvatno odgovara na potrebe deteta, na primer, dete može da plače jer mu je hladno, a majka ga hrani. Dete razvija sliku o sebi kao biću koje nije vredno ljubavi i pažnje, a spoljašnji svet doživljava kako mesto koje je nepouzdano. Kako bi se zaštitilo od daljih negativnih iskustva i patnji (jer majka ne odgovara na njegove potrebe i signale), dete podiže „štit, oklop“ između sebe i ostatka sveta, postaje distancirano, nema poverenje ni u koga, sem u sebe.
3) Nesigurna / ambivalentna afektivna vezanost
Formira se kada majka selektivno odgovara na detetove potrebe. Majka i druge bliske osobe su i u svom funkcionisanju haotične, a ne samo prema detetu. Tada, dete pojačano nadgleda majku jer je u stalnom strahu od napuštanja pa dolazi do slabije zainteresovanosti za okolinu. Takođe, ne razvija sigurnost da će majka biti tu kada je potrebna, jer ona nekada odgovara na poruke a nekada ne. To kasnije utiče na sliku o svetu kao nesigurno mesto.
4) Dezorganizovana afektivna vezanost
Dete razvija ovaj obrazac najčešće u odnosu sa roditeljima koji su psihički oboleli ili zlostavljani.
Deca koja odrastu sa sigurnim obrazcem imaju poverenje u druge i u svet, zahvaljujući majčinoj dostupnosti u detinjstvu. Ostvaruju duge, ozbiljne veze i zadovoljne su partnerom, a konflikte rešavaju na konstruktivan način. Imaju realnu sliku o sebi i drugim osobama, u odnosu sa partnerom grade poverenje, poštovanje i razumevanje.
Deca sa nesigurnim, izbegavajućim stilom kada odrastu nemaju poverenje u svet i druge osobe. Karakteriše ih visoko samopouzdanje i potreba za autonomijom, retko kada traže podršku i retko kada pružaju partneru podršku. Uglavnom ulažu samo u sebe i u svoj posao. Nezainteresovani su za duge veze, uglavnom ostvaruju površne veze.
Deca koja su formirala ambivalentan obrazac kasnije u odnosu sa partnerom pokazuju stalnu težnju i borbu za naklonošću, lepljivi su, posesivni, ljubomorni, teško podnose prekid veze pa najčešće ostaju i u lošoj vezi. Skloni su da idealizuju partnera.
Deca sa dezorganizovanim obrazcem kasnije postaju nesigurne osobe, takođe nemaju poverenje u druge ljude. Karakteriše ih potreba za bliskošću ali i strah od vezivanja tako da su odnosi sa partnerom haotični. Mogu imati problema u komunikaciji jer imaju nisko samopouzdanje. Toliko je bitan najraniji odnos deteta sa majkom koji se reflektuje kasnije kroz ceo život. Roditelji, provodite vreme sa svojom decom, osluškujute njihove potrebe i signale, odgovarajte na njih, pokažite detetu da ste tu za njega kada ste mu potrebni.