Odnos i emocionalna veza između majke i deteta koji se uspostavlja u prvim mesecima života je primarna potreba, snažna koliko i potreba za hranom. Teorija koja se bavi ovim odnosom naziva se Teorija afektivnog vezivanja, a tvorac teorije je Džon Bolbi. Teorija govori u prilog tome da emocionalna veza koja se uspostavi u najranijim danima oblikuje naše odnose kasnije u životu.
Afektivna veza se formira u emocionalnom kontaktu bebe i najbliskijih osoba iz okruženja (roditelji, bake, deke, brat, sestra…). Ukoliko je majka dostupna i adekvatno odgovara na potrebe i signale deteta, ono o sebi formira sliku da je VREDNO ljubavi i poštovanja, a o svetu formira uverenje da je mesto koje je sigurno i bezbedno. Ukoliko je majka nedostupna i neresponzivna na poruke koje beba šalje ili odgovara ali neadekvatno, kao da ne razume šta bebi treba, već kroz sopstvenu prizmu posmatranja pruža bebi odgovore, ono formira uverenje o sebi da je nevoljeno, da nije vredno ljubavi i pažnje, i da je svet mesto nepoverenja i nesigurnosti.
Afektivna veza koju beba formira u najranijem detinjstvu sa majkom ili nekom drugom osobom koja se stara o njemu, prenosi se kroz čitav život u odnosu sa drugim ljudima i partnerima, tj dete formira unutrašnji radni model koji predstavlja sliku sebe i drugih. Kasnije, kroz relacije sa različitim osobama ovaj unutrašnji radni model može da se menja, što je optimistično ukoliko je dete imalo loš kontakt sa jednim od roditelja. Postoji četiri obrasca, odnosno stila afektivne vezanosti i u zavisnosti koji obrazac je osoba formirala, kasnije u životu se i ponaša u skladu sa tim unutrašnjim modelom.
- Sigurna afektivna vezanost
- Odbacujuća/izbegavajuća afektivna vezanost
- Ambivalentna/nesigurna afektivna vezanost
- Dezorganizovana afektivna vezanost
Detaljnije o svakom obrascu – Afektivna vezanost – 2.deo