Tačno se sećam trenutka kada sam shvatila da nešto nije u redu sa mojim emocijama, da neke emocije “ne osećam”.
Situacija je bila takva gde bih po svim pravilima trebala da budem ljuta ili besna, da se zauzmem za sebe, da nešto kažem, da postavim granice. A ja?
Samo sam sedela i osećala tugu. Od tog trenutka se bavim svojim emocijama, želim da razumem šta mi govore i kako da ovladam njima.
Da uhvatim sve tanane emocije koje mi prožimaju telo, da ih razumem šta mi govore, da ne gospodare već da mi pomažu i da zajedno vozimo kroz život.
Što bolje upoznam svoje emocije, što više razumem šta mi govore, mogu da ih pročitam i prepoznam kod drugih, kod partnera, deteta, porodice i prijatelja. Naravno i kod klijenata, jer pre ili kasnije uvek dođemo do emocija.
Emocionalna inteligencija (EI)
Daniel Goleman, jedan od najpoznatijih autora na temu emocionalne inteligencije, definiše emocionalnu inteligenciju kao: Biti svestan svojih osećanja i znati kada, kome i kako ih pokazati.
Zastati, preispitati se, korigovati mišljenje i ponašanje. Druge je moguće razumeti samo u onoj meri u kojoj razumemo sebe. Isto je i sa prihvatanjem.
Emocionalna inteligencija je skup sposobnosti koje bi trebale doprineti tačnijoj proceni i izražavanju svojih emocija, kao i proceni tuđih emocija i upotrebi osećanja u motivisanju, planiranju i postignuću ciljeva u životu.
Emocionalna inteligencija (EI ili EQ) je sposobnost prepoznavanja, shvatanja i upravljanja vlastitim emocijama.
- Ovaj pojam se fokusira na ulogu osećanja u našem svakodnevnom životu, način na koji utiču na nas, naše mislimnnmm i ponašanje i kako ih možemo upotrebiti u našu korist.
- Danas nam nauka govori da emocije nisu suprotstavljene racionalnosti, već da su njen deo.
Emocionalna inteligenciju predstavlja sklop više sposobnosti— sposobnost samorazumevanja, samokontrole, samouverenost i sposobnost empatije. Emocionalna inteligencija nije suprotna, već samo različita, usklađena sposobnost u odnosu na IQ.
Haurd Gardner je prvi pomenuo da postoji sedam različitih vrsta inteligencije, a da je emocionalna inteligencija jedna od njih.
Emocionalna pismenost
Kaže se da što više jezika čovek govori, to više vredi, bogatiji je. Razumeti jezik osećanja i govoriti ga znači bolje i lakše se snalaziti u svetu, ko govori ovaj jezik jeste bogat i ima taj raskoš života. Intelekt je moćan, ali je bezličan, može samo da služi, emocije su te koje nas vode.
Osećanja su naši mudri savetnici i vodiči. Ako ne razumemo njihov jezik i kažemo “Šta to brbljaš, ćuti tu!“ to je kao da idemo kroz život bez jednog čula. Bez unutrašnjeg oka, uha, dodira, ukusa ili mirisa. Kao i učenje bilo kog drugog jezika, zahteva posvećenost i vreme.
Nekada je dovoljno čitanje knjiga, razmišljanje i razgovori, a nekada je potrebno “ići na časove“.
Nekada je potrebno nekoliko meseci, nekada više godina da se savlada taj jezik.
Klod Stajner, autor knjige Školovanje srca ( Emotional Literacy: Intelligence with a Heart"), definiše emocionalnu pismenost na sledeći način:
Emocionalna pismenost je sposobnost prepoznavanja, razumevanja, izražavanja i upravljanja našim emocijama na način koji poboljšava naš odnos sa sobom i drugima.
Stajner naglašava važnost povezivanja emocija sa akcijama, ističući da emocionalna pismenost omogućava ljudima da komuniciraju iskreno, da razumeju i izražavaju svoje osećaje na način koji unapređuje njihove odnose i poboljšava kvalitet života.
ŠTA SU EMOCIJE?
Čovek nije samo racionalno biće jer su naši postupci često iracionalni, znamo racionalno šta treba ali ipak, iz nekog razloga to ne radimo. Hteli mi to ili ne, emocije su sastavni deo ljudskog postojanja.
Naš kompas u svet, naš pokazatelj naše unutrašnjosti i spoljašnjosti, naših međuljudskih odnosa.
Emocije su privremeni, prolazni doživljaji koji niču kao odgovor na neko delovanje ili kao reakcija na određenu situaciju.
To su svojevrsne pristrasne ocene, koje mi pripisujemo raznim životnim okolnostima, drugim ljudima ili nama samima.
Naše emocije u dugom evolutivnom putu su bile mudri vodiči. Nove okolnosti se toliko brzo menjaju da evolucija ne može da prati tok razvoja civilizacije.
Kako se razvijaju emocije, mnogi psiholozi su pokušali da odgovore.
Prvo, sama reč EMOCIJE nastala je od lat. reči motere, što znači „kretati se“ uz dodatni prefiks „e“ pa tako emotere zanči kretati se unapred.
Emocije su jedan od najvažnijih činioca koje utiču na celokupni život osobe, to su impulsi koji nas navode na delovanje i imaju glavnu ulogu u našem unutrašnjem životu.
Većina istraživača se ne slaže oko toga koje se emocije mogu smatrati primarnima.
Neki teoretičari govore o osnovnim skupovima emocija, a neki od članova tih skupova su:
1) Ljutnja: ogorčenost, gnev, uzrujanost, gorčina, mržnja, uznemirenost, neprijateljstvo itd.
2) Tuga: bol, žalost, potištenost, usamljenost, očaj, depresija…
3) Strah: teskoba, nervoza, zabrinutost, oprez, strepnja, napetost, strava, jeza…
4) Radost: sreća, užitak, zadovoljstvo, oduševljenje, senzualni užitak…
5) Ljubav: prihvatanje, poverenje, ljubaznost, odanost, zanesenost, obožavanje…
6) Začuđenost: šok, zapanjenost, zadivljenost…
7) Gađenje: omalovažavanje, potcenjivanje, prezir…
8) Stid: neugoda, krivica, poniženje, jad… (Goleman, 1997).
PREPOZNAVANJE EMOCIJA
Verovatno se svima dešava da ne mogu da prepoznaju neku emociju i kod sebe, ali i kod nekog drugog.
Kako bismo određenu emociju mogli prepoznati moramo znati od čega se ona sastoji.
Zato evo kratkog vodiča kroz prepznavanje emocija:
- Neverbalni izrazi koji uključuju mimiku lica i telesne pokrete poput mrštenja, izbuljenih očiju, podignutih ramena itd.,
- Fiziološke promene poput ubrzanog pulsa, znojenja, suvoće u ustima itd.,
- Zatim, možemo primetiti da li se osoba približava ili izbegava nas ili neko emocionalno stanje
- Misli koje nam pomažu da shvatimo ono što se oko nas događa npr. da odlučimo je li reč o opasnosti ili nekakvoj drugoj vrsti situacije,
- Afektivna stanja pomoću kojih prepoznajemo i razvrstavamo emociju koju osećamo
„Kad osećamo neku emociju svaka od opisanih komponenti dolazi do izražaja i zahvaljujućinjima prepoznajemo o kojoj je emociji reč. Naša sposobnost prepoznavanja vlastitih i tuđihemocija razvija se vrlo rano u životu.“ (Goleman)
Mnogobrojne nove metode kojima se istraživači koriste za pomsmatranje unutrašnjosti tela i mozga, otkrivene su fiziološke pojedinosti o tome kako pojedina emocija priprema telo za različite vrste reakcija:
1. Kod ljutnje krv teče u mišiće ruku što nas čini spremnijim da udarimo neprijatelja, a
izlučivanje adrenalina priprema nas na odlučnu i brzu reakciju
2. Kod straha krv odlazi u noge zbog čega je lakše bežati, ponekad se telo ukoči
ostavljajući nam dovoljno vremena za procenu je li skrivanje ili beg bolja reakcija
3. Kod radosti nema neke značajnije promene u fiziologiji osim opšte opuštenosti i mirnoće
4. Seksualno zadovoljstvo i ljubav karakteriše reakcije čitavog tela koje stvaraju osećaj
zadovoljstva
5. Tuga izaziva gubitak energije i želje za zabavom te usporava metabolizam tela
(Goleman, 1997).
POKAZIVANJE EMOCIJA
Paul Ekman koristi termin „pravila pokazivanja“ emocija kada govori o tome koji osećaji kada mogu biti prikladno izraženi. Jedno od pravila pokazivanja je
- minimaliziranje pokazivanja emocija – osećaj uznemirenosti se često prikriva preizražajnim licem pred autoritetom nekoga ko ima autoritet
- preterivanje u pokazivanju emocija izražava ono što čovek oseća uz pojačanje izražajnosti lica (devojčica dramatičnim izrazom lica, podrhtavajućim usnicama, mršteći se trči do majke kako bi se požalila na to kako je stariji brat zadirkuje).
- zamena pokazivanja emocija označava zamenu jednog osećaja za drugi ( kada u nekoj socijalnoj situaciji nije prikladno, iz nekog razloga, pokazati trenutnu emociju, već osoba zamenjuje npr. dobila sam poklon od drage osobe, koja se baš potrudila, ali se meni ne dopada)
Zašto su važne emocije i šta ako nismo dobri u tumačenju?
Emocije su ključni vodiči, oni stari mudraci u našem svakodnevnog života. One oblikuju naše odluke, povezuju nas sa drugima ili nas dele od drugih.
Oblikuju način na koji doživljavamo svet oko nas, pomažu nam da savladamo životne lekcije i na kraju dana da upravljamo adekvatno svojim životom, sve pod pretpostavkom da razumemo jezik koji nam govore.
Kada smo emocionalno pismeni, prepoznajemo, razumemo i pravilno upravljamo svojim osećanjima, što nam omogućava da živimo uravnoteženo i ostvarimo kvalitetnije odnose.
S druge strane, kada ne znamo da se nosimo sa svojim emocijama, one mogu postati izvor stresa, konflikata i loših odluka.
U terpijskoj sobi često viđamo situacije gde su emocije nekontrolisane, gde preplavljuju osobu.
Zbog jakoh emocija koje osoba oseća nije u stanju da ima kvalitetne i bliske odnose, upada u konfliktne situacije, ne može da zadrži posao, jedva sastavlja kraj sa krajem.
Dešava se, verovatno ste i čuli za neki primer, gde osobe ne mogu da izlaze iz svojih domova jer ih inteznivne emocije sputavaju.
Nesposobnost da prepoznamo ili adekvatno upravljamo emocijama često vodi do potiskivanja ili preplavljenosti osećanjima, što može imati negativne posledice po mentalno i fizičko zdravlje.
Jedan od način rešavanja ovakvihiI sličnih problema jeste i psihoterapija.
Psihoterapija pruža sigurno okruženje u kojem možemo da istražimo svoje emocionalne obrasce, osvestimo unutrašnje konflikte i razvijemo strategije za bolju regulaciju emocija.
Kroz psihoterapijski proces, stičemo dublje razumevanje sebe, što nas osnažuje da sa većom lakoćom upravljamo svojim emocijama i gradimo ispunjeniji i harmoničniji život.
Zašto je važno da se bavimo svojom emocionalnom inteligencijom?
Život je bolan, svi osećamo bol, pre ili kasnije osetimo duboku patnju. Moderna ljudska bića doživljavaju više stresa, opterećenost, anksioznost, prazninu, usamljnost, depresiju nego ikada pre.
Većina nas ni ne zna kako da se nosi sa svim tim emocijama, već se svim silama trudimo da ih kontrolišemo, potiskujemo ih da nas ne preplave ili da ih izbegnemo kad god smo u mogućnosti.
Izbegavanje emocija ne funkcioniše na duge staze. Pre ili kasnije moraćemo da se suočimo sa njima.
Na nama ostaje da li ćemo sami izabrati trenutak ili će nas nešto, neko emotivno breme zveknuti po sred čela.
Emocionalna inteligencija je važna i iz još jednog razloga, jer nam one daje ličnu moć.
Ne onu moć koja se odnosi na kontrolu, manipulaciju i tiraniju.
Već ona zdrava, lična moć gde se osećamo sigurno, sposobno, kompetentno, u skladu sa svojim vrednostima i autentičnošću.
Moć koja se zasniva na kvalitetnim odnosima sa bliskim ljudima, ali i na dobrom odnosu sa nama samima.
Gde uvažavamo i svoje i tuđe emocije i živimo u skladu sa njima.
Emocionalna inteligencija je ključna jer utiče na mnoge delove našeg svakodnevnog života, kako na naše odnose sa decom, partnerima i porodicom, tako i na poslovnu sferu.
Osobe sa razvijenom emocionalnom inteligencijom bolje razumeju svoje emocije, što im omogućava da prepoznaju unutrašnje signale i odgovaraju na situacije i događaje promišljenije, staloženije i adekvatnije.
Ova samosvest pomaže da donose bolje odluke, ostanu smirene u stresnim situacijama i izbegnu impulsivne reakcije.
Emocionalna inteligencija pomaže u smanjenju stresa, jer omogućava prepoznavanje sopstvenih emocionalnih okidača i pronalaženje zdravih načina za suočavanje sa njima.
To znači da će osobe sa visokom EI bolje podnositi izazovne situacije ili ako bude u takvoj situaciji, brže će se oporavljati.
EI igra ključnu ulogu u izgradnji zdravih, bliskih i uzajmano jačih odnosa.
Razumevanje tuđih emocija i sposobnost empatije čini ljude boljim slušaocima i saradnicima. To vodi ka dubljoj povezanosti s drugima, smanjuje sukobe i poboljšava komunikaciju.
Emocionalna inteligencija pomaže da se donesu promišljenije i uravnoteženije odluke, jer uzima u obzir i emocionalne i racionalne aspekte situacije.
Osobe sa visokim EI retko će donositi odluke pod uticajem trenutne emocionalne napetosti, što ih čini uspešnijima u profesionalnim i privatnim situacijama.
Visoka emocionalna inteligencija pomaže da se uspostavi ravnoteža između ličnog i profesionalnog života, jer osobe sa razvijenim EI uspevaju da upravljaju svojim obavezama bez da žrtvuju svoje emocionalno blagostanje.
Oni su u stanju da postave granice, prepoznaju sopstvene potrebe i brinu o sebi.
Osobe sa visokom emocionalnom inteligencijom imaju veću sposobnost da se prilagode promenama.
Oni mogu lakše prihvatiti neizvesnost, razvijati kreativne strategije za suočavanje sa izazovima i izbegavati strah od nepoznatog.
U suštini, emocionalna inteligencija je važna jer omogućava osobama da razviju veštine koje su od presudnog značaja za uspešan i ispunjen život.
To nije samo veština prepoznavanja sopstvenih emocija, već i sposobnost da se te emocije konstruktivno koriste, što doprinosi boljem razumevanju sebe i drugih, produktivnijem profesionalnom životu i zdravijim međuljudskim odnosima.