Pre samog čitanja, zamoliću vas da odgovorite na ova pitanja, ako je odgovor DA, vaš tip radnog stila je najverovatnije ovaj.
- Da li vam je važno da na poslu vlada harmonija i dobri međuljudski odnosi, bez obzira na sve drugo?
- Da li imate problem da kažete NE iako imate već previše obaveza?
Verovatno ste upoznali ovu vrstu ljudi. Možda ste ih etiketirali pod drugim nazivom koji je sada mnogo popularniji od ovog na našem jeziku, tzv. people pleaser-i. Ovaj termin se dosta odomaćio kod nas i baš često ga čujem u svakidnevnom govoru.
Kako zapravo prepoznati ovaj tip ljudi?
Pristojni su i ljubazni. Uvek na usluzi i spremni da pomognu, naročito kad im pomoć i ne tražite. Upuštaju se u „čitanje misli“ i to isto očekuju od drugih. Da rade za njih i da im čine sve ono što požele. „Boluju“ od sindroma razmaženog deteta, smatraju da treba da dobiju sve što požele uvek i na svakom mestu. Tako se brane od straha od odgovornosti. Sve što žele uglavnom dobijaju na manipulativan način.
Ove osobe su najčešće pasivno-agresivne, nametljive, detinjaste. Vole da se mešaju u tuđe stvari i tuđe poslove. Često nemaju lične granice. Poriču svoju autonomiju i nezavisnost, pokazuju samo tzv. fina osećanja i samo dobre karakteristike svoje ličnosti. Takvo ponašanje ih dovodi do teatralnosti i neautetičnosti. Njihova najgora osobina, da tako kazem, jeste licemerje.
Kada sve ovo ovako upakujem, svako bi pomislio – ima li ičega dobro u ovim ljudima? Naravno da ima. Kao i svi na ovom svetu, satkani su od dobrih i loših osobina i valjalo bi da sve svoje delove prigrle i nauče kako sa njima. Pripadnici ovog radnog stila imaju bezbroj vrlina, a neke od njih su:
- dobro ponašanje,
- maksimalna prijatnost i uslužnost,
- pamte važne datume drugih,
- poseduju sposobnost empatije,
- prepoznaju neverbalne poruke i bolje od bilo koga „čitaju druge“,
- uvek im je na prvom mestu kriterijum „udovolji drugima”, “šta će drugi da misle…“,
- veoma su im značajni drugi ljudi.
U poslu nisu skloni rizicima i ako mogu uvek će ih izbegavati. Ne ulaze u konfrontacije čak i kada postoji realna potreba za tim. Zbog toga često odustaju od svojih prioriteta i prilagođavaju se okolini. Ne ostaju pri svom mišljenju ili ga retko iskazuju. To su osobe koje ne znaju da kažu “NE” ili ga baš retko kažu.
Savet za njih ili životni zadatak koji treba da nauče i obave, jeste da prihvate svoju odgovornost. Da nauče kako da budu odgovorni, prvenstveno prema sebi, a onda i prema drugima. Da slobodno mogu da se uzdaju u sebe i svoje kapacitete. Da učine napor i otkriju svoju autentičnost i ko su oni zaista jer su uglavnom sebe gradili kroz potrebe drugih, odnosno od onoga što smatraju da drugi misle da je važno ali to nikada nije njihova autentična ličnost.