Izbor partnera je neretko po kriterijumu kako i na koji način vidimo tu osobu kao roditelja. Žene biraju muškarce koji prema njihovim kriterijumima imaju neke važne osobine. To su obično smirenost, tolerancija, razumnost ili energičnost, inicijativa, otvorenost, inteligencija. Muškarci biraju empatične, brižne, tople ili pak ambiciozne, brze, sposobne… Spoj često bude takav da se međusobno dopunjavaju, na primer, ja imam smirenost, ti imaš inicijativu, pa zajedno činimo jednu dobru celinu.
Partneri koji su se našli po principu „suprotnosti se privlače“ mogu dugo da funkcionišu kao dobar duet. Oni idu logikom, ti imaš ono što meni nedostaje i tako se dopunjavaju. Međutim, kada se rodi dete, upravo te suprotnosti često dovode do konfliktnih situacija. Ukoliko je muškarac pasivniji žena tada očekuje da se on razdrma i da postane energičniji u obavljanju zadataka i porodičnih obaveza, dok pak muškarac očekuje da sada energična supruga postane blaga, tolerantna, popustljiva. I pored tih očekivanja i pretpostavki da će se jedan od partnera promeniti, dominantne crte ostaju i to dovodi do toga da se partneri osećaju napeto jer se od njih očekuje da daju nešto što baš i nije u njihovom domenu potencijala.
Tada, suprotnosti koje su nam bile „slatke“ sada postaju „mučne“. Reakcije u ovoj situaciji mogu biti različite, od bespomoćnosti do agresije. Ako su uvereni ne mogu pružiti ono što očekuje partner od njih, pod parolom „ja sam takav kakav sam“, moguće je da će se u ovoj situaciji osećati bespomoćno, dok razmišljanje „znala je (ili znao je) kakav sam ja i to joj nije smetalo, a sada odjednom očekuje od mene nešto drugo“ može da izazove ljutnju i bes.
Za funkcionalan i kvalitetan partnerski odnos potrebno je da par ima zajedničke ciljeve i zajednički pogled na važne stvari. Ekstremne razlike u stavovima i važnim životnim temama na duge staze dovodi do svađa i nezadovoljstva. U roditeljstvu je, takođe, važno da postoji dosledan stil roditeljstva i slaganje po pitanju odgoja i vaspitanja dece.
Razlike koje se mogu javiti kod partnera su najčešće:
Popustljiva majka, strog otac – U ovoj situaciji majka je topla, brižna, popustljiva prema deci, izbegava konfliktne situacije i ide linijom manjeg otpora. Sa druge strane otac je autoritaran i on želi da sve drži pod kontrolom. Njemu smeta to što je njegova partnerka toliko blaga tako da i pred decom izražava to nezadovoljstvo i još više ulaze u začarani krug, na primer “Da mene nema da sredim situaciju ili da smirim decu ovde bi vladao haos”. Ovde su se partneri birali po tome što je muškarcu odgovaralo da pored sebe ima toplu, tolerantnu, blagu suprugu koja nije energična kao i on, tako da se oseća sigurno pored nje. Međutim, kada se dete rodi dolazi do nesuglasica, i suprotnosi koje su odgovarale počinju da smetaju.
Pasivan otac, dominantna majka – ovakva dinamika podrazumeva povlačenje oca i njegovo slabo uključivanje u aktivnosti sa decom. Takođe, prepušta ženi donošenje odluka. Izbor partnera bio je na suprotnosti, najčešće je žena dinamična i aktivna i njoj je prijao partner koji je pasivniji gde će ona voditi „glavnu reč“ i biti organizator svega. Međutim, kada se porodica proširi i dođe dete na svet, supruga kreće da se žali na partnera, a on se sa druge strane još više oseća potisnuto i u njenoj senci, oseća kako nema potencijala da ispuni njene zahteve pa još više biva pasivan i potišten.
Dobra vila i policajac – u ovakvoj porodičnoj dinamici jedan od partnera puno vremena provodi na poslu a drugi je više vremena sa decom. Partner koji je više na poslu kada dođe kući popušta deci jer postoji „osećaj krivice“ da ne provodi dovoljno vremena kod kuće i želi što više da im pruži i bude „dobra vila“. S druge strane to iritira partnera koji želi da bude dosledan u vaspitanju, tako da ispada kao policajac jer opominje i decu i partnera.
Svakako da suprotnosti na duge staze mogu dovesti do konflikta, međutim uz saradnju i asertivnu komunikaciju odnos svakako može biti funkcionalan.
Na istoj ste strani – pre svega važno je osvestiti da ste u istom timu, imate zajedničko dete i oboje želite najbolje, čak i ukoliko vam se stavovi ne podudaraju setite se da i drugi partner želi najbolje za vaše dete i otvoreno razgovarajte o tome šta vi mislite i šta vam se ne dopada u njegovom pristupu.
Asertivna komunikacija – važno je kada izražavate neslaganje sa nečim da to budu „Ja poruke“, a ne „Ti poruke“ jer na taj način izražavamo šta nama smeta a partner se ne oseća napadnuto. Na primer, umesto, „Ti samo ležiš na kauču i gledaš tv“, recite „Ja sam primetila da u poslednje vreme manje vremena provodiš sa decom a više si ispred tv-a, osećam se iscrpljeno“.
Prihvatite različitosti – setite se početka kada su vam suprotnosti partnera bile prednost a ne mana, razgovarajte o tome sa partnerom i zajedno probudite uspomene.