Jeste li razmišljali možda o svom radu i o načinu na koji radite? Kako organizujete, pre svega svoj posao, a zatim i sve ostalo što preduzimate? Da li je vaš način rada efikasan? Da li ste zadovoljni postignutim? Da li postoji mogućnost da unapredite svoj stil rada kako bi bili efektivniji i produktivniji?
Postoji nekoliko problema zbog kojih se klijenti odlučuju da potraže pomoć kouča. Prvi je uglavnom da ne vide smisao u svom radu, jer je težak i naporan ili jednostavno “dosadan”. Ne vide neku korist u tome. Odatle proizilazi i važno pitanje – gde greše, jer im se nekad taj isti posao dopadao i radili su ga iz zadovoljstva.
Nekada nisu zadovoljni sobom, osećaju neku prazninu, neispunjenost i često kažu da ne osećaju da ispunjavaju svoje kapacitete. Kao da u njima postoji još nešto što “sedi u mraku i čeka svoj trenutak da izađe”. Neki talenat, veština…
Hajde da krenemo od početka.
Zašto je rad važan?
Rad je svesna, osmišljena i svrhovita delatnost kojom čovek zadovoljava lične i društvene potrebe. Radu dugujemo našu svest, jer nas je upravo on izdvojio od ostalih životinja koje ne promišljaju mnogo o smisli života i postojanja, i ne planiraju više do sledećeg obroka.
Rad je osnovni činilac, prvo opstanka, a zatim i razvoja čoveka i duboko utiče na oblikovanje osobe. On predstavlja delatnost u kojoj osoba angažuje razne psihičke, telesne i socijalne karakteristike.
Radom čovek razvija svoju ličnost, pre svega svoje sposobnosti, stiče znanja i veštine. Prihvatanje rada kao lične vrednosti je odlika zrele ličnosti. Kroz rad se osoba potvrđuje kao ličnost i pronalazi svoj smisao.
Ono što osoba dobija kroz rad, u smislu bavljenja nekim poslom, i što je oblikuje kao ličnost, jeste snažnije osećanje vrednovanja sebe, osećanje samopouzdanja i samopoštovanja, nezavisnosti i poverenja u sebe. Zatim, tu je i osećaj postignuća, samoefikasnosti, podizanje ličnih standarda i ciljeva.
Obično se dešava da dosta pažnje svom radu pridajemo na samom početku svoje karijere, kad je nešto novo u pitanju ili kad nam nešto ne ide dobro. Tada nam je većina stvari nepoznata i radu pristupamo sa punom koncentracijom i sav svoj fokus stavljamo na svaki sekund rada i svaki vid delovanja i ponašanja, jer nemamo iskustva. Kako sve više odmiče proces rada, a mi sve više bivamo iskusniji i segmenti posla nam budu poznati, sve manje smo svesni svog načina rada i svojih obrazaca, a sve više procesa automatizujemo.
Ipak, ono što je važno znati na samom početku jeste da svoje obrasce ponašanja ili radne stilove, formiramo još u detinjstvu. Radni stilovi su jedan od savremenih koncepata koji je proizišao iz transakcione analize. Sam naziv radni stilovi ukazuje na njegovu primenjivost u procesu rada. Radni stilovi su karakteristično ponašanje osobe u istim ili sličnim (radnim) situacijama.
Nekad se čini da u poslu nešto ne štima, da nema očekivanih ili čak i nikakvih rezultata baš u trenutku kad treba da uberemo plodove svog rada, u vidu novca ili materijalnih vrednosti, lične satisfakcije i zadovoljta, osećaja postignuća… Nekada sve izostane i najčešće se tada zapitamo šta je problem i gde grešimo?
Radni stilovi proizilaze iz snažne motivacije osobe koja je formirana u detinjstvu. Usled snažnog delovanja na ponašanje, ovi motivacioni faktori nazivaju se drajveri. Pod snažnim dejstvom drajvera osoba ima osećaj nemogućnosti izbora i kontrole ponašanja. Za svaku osobu moguće je otkriti koji je njen radni stil. U profilu radnih stilova osobe najčešće je jedan od stilova relativno izraženiji od drugih. On predstavlja dominantni radni stil.
U literaturi se navodi pet osnovnih radnih stilova:
Za svaki od ovih radnih stilova vezuje se karakteristično ponašanje. Tipične reakcije se mogu procenjivati i sa stanovišta poželjnih, odnosno, nepoželjnih oblika ponašanja (vrline i mane). U nastavku možete pročitati više o radnim stilovima i otkriti svoj.